После доста проблема са метролошким (не)приликама, планинарски клубови „Победа“ и „Раднички“ из Београда су организовали традиционални меморијал Звонко Блажина. Меморијал је ове године организован на Проклетијама а циљ је био да се у зимским условима освоји највиша тачка на Проклетијама, Језерски врх.
После доста проблема са метролошким (не)приликама, планинарски клубови „Победа“ и „Раднички“ из Београда су организовали традиционални меморијал Звонко Блажина. Меморијал је ове године организован на Проклетијама а циљ је био да се у зимским условима освоји највиша тачка на Проклетијама, Језерски врх.
Звонко Блажина, један од наших најпознатијих планинара и алпиниста, само такав меморијал и заслужује. Петнаесточлана екипа је дошла комбијем до некадашње полицијске станице у Вусању па одатле пешке до некадашње карауле на Вусањском застану. Екипу су чинили искусни планинари Београда, Краљева и Ниша. Ситна, новембарска киша је већ тада наговештавала изузетно тежак успон. Сутрадан, после ноћења у караули, око пола пет смо кренули на успон. Киша, која није престајала ни током целе ноћи, упорно нас је пратила и целим путем. Стаза кроз шуму је изгледала као успон по тобогану. После изласка из шуме, ситуацију је погоршао јак ветар који је са суснежицом још више смањио видљивост. Ту смо наишли на групу језера по којима је врх и добио име. Надаље, снег је постајао све мекши и све дубљи. Пропадало се и до појаса. Огромну количину снега су створиле лавине из ранијег периода. Ипак, нису све лавине пале. Једна је чекала нас. Чистом срећом се поцепала на стени изнад кулоара и поклопила само једну колегиницу. Ова опомена је била довољна да екипа одустане од даљег успона. Језерски врх, који се није ни видео од облака, ће бити освојен други пут. Вратили смо се у караулу где су нам сушење омогућили браћа Делија и Зог који је користе као пастирски катун. Иако у овој акцији нисмо попели врх, сви смо били презадовољни и препуни утисака. Успон ћемо покушати догодине јер што рече један стари планинар:“Нисмо ми освојили планине, оне су освојиле нас.“